ДИФЕРЕНЦИЈАЦИЈА ПОМЕЃУ НЕКОИ КРАТКИ (АПЕЛАТИВНИ) ФОЛКЛОРИСТИЧКИ ЖАНРОВИ

Автори

  • Кристина Димовска Универзитет „Св. Кирил и Методиј“ во Скопје image/svg+xml

Клучни зборови:

жанровски дистинкции меѓу кратки жанрови, апелативни жанрови, магиска моќ на зборовите, формулаични искази/зборовни структури, проект „Лексикон на македонскиот фолклор

Апстракт

Традиционалните усни фолклорни жанрови, како што се благословите, клетвите, здравиците, како и лиминалните (преодните) форми меѓу нив, како лажните клетви или лажните/ироничните благослови, ја пренесуваат магиската функција на јазикот. Разликувањето и дефинирањето на овие жанрови понекогаш може да биде особено предизвикувачки, бидејќи сите тие претставуваат апелативни жанрови кои се тесно поврзани и по значење и по функција. Овие жанрови биле интегрални делови од пошироки ритуални и перформативни практики, што објаснува зошто во нив сè уште наидуваме на остатоци од верувањето во таканаречената „вербална магија“ - односно очекувањето или надежта дека со изговарање на одредени формули може да се предизвика промена во реалноста. Токму затоа, овие жанрови се разликуваат од обичниот, секојдневен говор и обично се употребуваат во посебни пригоди од животниот циклус на поединецот или на група луѓе.

Референци

Анчевски, Зоран. 2007. За традицијата (врз творечкиот опит на Т. С. Елиот и Блаже Конески). Скопје: Магор.

Божинова, Даница. 1991. „Господ – бог во паремиите на некои балкански народи“. Македонски фолклор, XXIV(48), стр. 31-40.

Георгиевски, Михајло. 2001. „Верувањето во клетвите кај македонскиот народ како заштитно средство на своето книжевно културно-историско наследство“. Во: Македонски фолклор, XXIX(56-57), Скопје: Институт за фолклор „Марко Цепенков“, стр. 151-157.

Китевски, Марко. 1991. На клетва лек нема: клетвите во македонското народно творештво. Скопје: Македонска книга.

Пенушлиски, Кирил. 1999. Македонски фолклор – историски преглед. Скопје: Матица македонска.

Петреска, Весна. 2012. „Клетвата во македонската традиционална култура“. Poznańskie studia slawistyczne, (3), стр. 129–143.

Раденковић, Љубинко. 2012. „О личним именима митолошких бића у неким словенским клетвама и фразеологији“. Poznańskie studia slawistyczne, (3), стр. 145–158.

Трифонова, Иорданка. 2005. „Вербални и невербални форми на клетва. Делокутивни глаголи за означаване на клетвени изрази“. Во: А.-М. Тотоманова и Т. Славова, ред. Сборник в чест на проф. Иван Добрев, член-кореспондент на БАН и учител. София: Университетско издателство „Св. Климент Охридски“, стр. 528–536.

Ajdačić, Dejan. 1992. „Kletva u kontekstu žanrova usmene književnosti“. Književna istorija, 24(87), str. 193–203.

Ajdačić, Dejan. 1993. „Žanrovska dimenzija blagoslova u usmenoj književnosti“. U: Z. Konstantinović, ur. Književni rodovi i vrste – teorija i istorija, 4. Beograd, str. 151–163.

Radulović, Lidija. 2007. „Roditeljska kletva kao nevidljivo nasilje: diskurs antimaterinstva u tradiciskoj kulturi“. Etnoantropološki problemi, 2(2), str. 137–146.

Преземања

Објавено

2025-11-01

Издание

Секција

Articles